Sajber kriminalci ne biraju žrtvu prema veličini preduzeća

Svi na internetu su potencijalna meta hakera i svaka mera zaštite je dobrodošla, zaključak je onlajn panela „Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina“ koji je 21. oktobra organizovala Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS). Tokom panela razmatrala se svest preduzeća o potrebi zaštite onlajn resursa koje koriste, a u svetlu činjenice da uz rekordan porast e-trgovine proporcionalno rastu i pretnje po bezbednost sajtova.

„Ja sam malo preduzeće na internetu, zašto bi mene hakovali? Svi na internetu su potencijalna meta. Svako ko ima sajt, prezentacioni ili e-prodavnicu, mora da ga zaštiti. Firma treba da misli o šteti koja može da nastane, o poslovnoj reputaciji koju može da izgubi, mora da zaštiti klijente. Veličina kompanije nije bitna, kriminalci ne biraju veličinu, već najranjivija mesta,“ objasnio je tokom panela Žarko Kecić, rukovodilac Sektora IKT servisa RNIDS-a.

Panelisti su uputili savete preduzećima koja već posluju ili se pripremaju da posluju onlajn.

Nikola Radojčić je rekao da pri izradi svake e-prodavnice treba voditi računa o dizajnu, funkcionalnosti i bezbednosti, da bude čisto, pregledno, jednostavno i uredno. Petar Kordić je skrenuo pažnju na činjenicu da sajt nije jednokratna investicija, da zahteva kontinuirano održavanje, da ga ne treba opterećivati nepotrebnim dodacima (plaginovima) koji se ne koriste, da je izuzetno važan dobar hosting, menjanje pristupnih šifara, linkova za logovanje i sl.

Žarko Kecić rekao je da je u bezbednost potrebno uložiti onoliko kolika se vrednost čuva, pa čak i prezentacioni sajt zahteva zaštitu – od malvera, od krađe podataka, zaštitu baze, ali i zaštitu domena i DNS-a, a dostupne metode za to su tri vrste zaštite nacionalnih domena (.rs/.срб), od kojih dve RNIDS ne naplaćuje, kao i DNSSEC digitalno potpisivanje.

Aleksandar Birovljev sugerisao je da firme o svojim sajtovima treba da razmišljaju vođene izrekom „da niko nije toliko bogat da kupuje jeftino“, bilo da je reč o platformi, hostingu ili SSL sertifikatima. Objasnio je da opcija plaćanja karticama preduzeću može da donese kredibilitet i osigura naplatu. S druge strane, posavetovao je i kupce da uvek prate da li na sajtu postoje oznake banaka, da probaju najpre kupovinu pouzećem ako se plaše onlajn plaćanja, kupovinu kod velikih dok ne steknu poverenje da kupuju i u malim prodavnicama, i da im stoji na raspolaganju i upotreba kartica namenjenih plaćanju na internetu.

Za više informacija kao i ceo snimak panela „Bezbedan sajt – bezbednija e-trgovina“ pogledajte sajt RNIDS-a.
Image